Док се свет суочава са ескалацијом енергетске кризе, глобалне емисије угљеника не показују знаке да ће достићи врхунац, што изазива озбиљну забринутост међу климатским стручњацима. Криза, изазвана геополитичким тензијама, поремећајима у ланцу снабдевања и последицама пандемије COVID-19, довела је до поновне зависности од фосилних горива. Према недавним извештајима, предвиђа се да ће се глобалне емисије CO2 повећати за 1,7% у 2024. години, након пораста од 2,3% у 2023. години.
Овај тренд прети да поткопа међународне напоре у борби против климатских промена. Ослањање на угаљ и природни гас, посебно у великим економијама попут Кине и Индије, значајно је допринело растућим емисијама. Упркос обавезама преузетим Париским споразумом да се глобално загревање ограничи на 1,5°C изнад прединдустријског нивоа, тренутна путања сугерише да би ови циљеви могли бити недостижни уколико се не предузму хитне мере.
Климатологи позивају владе да убрзају прелазак на обновљиве изворе енергије. Међународна агенција за енергију (IEA) истакла је потребу за смањењем глобалних емисија за 45% до 2030. године како би се испунили климатски циљеви, циљ који изгледа све изазовнији. Како се енергетска криза продубљује, свет мора дати приоритет одрживим енергетским решењима како би се спречиле катастрофалне последице по животну средину.
За појединце и предузећа која желе да допринесу одрживој будућности, улагање у технологије обновљивих извора енергије је кључно. Компаније попут Sorotec-а су у првим редовима пружања иновативних решења за соларну енергију која помажу у смањењу зависности од фосилних горива. Сазнајте више о томе како можете направити разлику наwww.sorotecpower.com.
Пут напред захтева глобалну сарадњу и посвећеност одрживим енергетским праксама. Заједно можемо покренути промене потребне за зеленију планету.
Време објаве: 04.09.2024.
