Како се свет суочава са ескалирајућом енергетском кризом, глобална емисија угљеника не показују знакове достизања врха, подизање озбиљних забринутости међу климатским стручњацима. Криза, која је вођена геополитичким тензијама, поремећаји ланца снабдевања, а после кованице-19 пандемије довела је до обновљене зависности од фосилних горива. Према недавним извештајима, предвиђа се глобална емисија ЦО2 да се повећа за 1,7% у 2024. години, након пораста 2,3% у 2023. години.
Овај тренд прети да подрива међународне напоре да се бори против климатских промена. Поуздање на угаљ и природни гас, посебно у великим економијама попут Кине и Индије, значајно је допринео растућим емисијама. Упркос обавезама из Паришког уговора о ограничавању глобалног загревања на 1,5 ° Ц изнад пре-индустријских нивоа, тренутна путања сугерира да ови циљеви могу бити ван домашаја ако се не предузме хитне акције.
Климатски научници позивају владе да убрзају прелазак на обновљиве изворе енергије. Међународна енергетска агенција (ИЕА) истакла је потребу за смањењем 45% глобалних емисија до 2030. године како би се испунила климу циљеве, циљ који се чини све изазовнијим. Како се енергетска криза продубљује, свет мора давати приоритет одрживих енергетских решења за спречавање катастрофалних посљедица животне средине.
За појединце и предузећа која желе да допринесу одрживој будућности, улагање у обновљиве изворе енергетске технологије је пресудно. Компаније попут Сротец-а су на челу пружања иновативних соларних енергетских решења која помажу у смањењу зависности од фосилних горива. Сазнајте више о томе како можете да направите разлику уввв.соротецповер.цом.
Пут напријед захтева глобалну сарадњу и посвећеност одрживим енергетским праксама. Заједно, можемо да возимо промену потребну за зеленију планету.
Вријеме поште: сеп-04-2024
